SMEDEREVO, 28. oktobar 2019 – Od jutros su u Smederevu topli radijatori, kotlarnice ponovo rade, ali ih je, kanda, zagađenje vazduha, pripisivano među ostalima i njima, ovoga puta preteklo. Alarmantne vesti o zagađenju u Beogradu, visoko pa i najviše mesto na neslavnoj listi najzagađenijih prestonica poslednjih nekoliko dana, nekako su u drugi plan bacile Bor, Pančevo, Niš i tradicionalno visoko plasirano Smederevo.
A poslednjih nedelju dana vrednosti „čuvenih“ PM 10 i PM 2,5 u nekoliko navrata su u Smederevu ihihi prebacivale dozvoljene, a oznaka za kvalitet vazduha je najvećim delom dana bila „nezdrav“. Ono što ne valja je i značajno povišena koncentracija azot dioksida. Ovaj do sada, kada je reč o zagađenju, mnogo nepominjani gas posledica je rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali i rada termo-elektrana, a nedaleki Kostolac je evropski rekorder u emisiji štetnih gasova (vidi sliku). A tu je i „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, treći na listi. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, prosečna godišnja koncentracija azotnih oksida ne bi trebala da prelazi 30 mikro grama po metru kubnom, jer azot dioksid može da se veže za hemoglobin pri čemu se stvara oksiazohemoglobin koji onemogućava osnovnu funkciju onog prvog – prenos kiseonika. Jedinjenja azota, opet po podacima SZO, danas se ubrajaju u grupu vodećih karcinogena pluća, želuca i mokraćne bešike.
Istovremeno, uz dramatično povećano zagađenje vazduha proteklih godina, svedoci smo i svojevrsnog „rata protiv drveća“ u mnogim gradovima, pa tako i u Smederevu. A drveće igra suštinsku ulogu u prečišćavanju vazduha. Svojom krošnjom ono presreće čestice koje nosi vazduh, zadržava ih, da bi one kasnije bivale isprane kišom tako da završe u tlu. Zato je potrebno „staro“ drveće, sa znatnim krošnjama, ili četinari, a ne mladice kojima se zamazuju oči; „eto, vidite, jesmo posekli drveće, ali smo posadili novo“. Drveće oslobađa vazduh od gasova kao što su ugljen monoksid, ali i azot dioksid i sumpor dioksid. Kroz stome, otvore na lišću, drveće pored ugljen dioksida unosi i pomenute azot i sumpor dioksid, a jedno, pravao, veliko, drvo može da apsorbuje 4,5 kilograma tih polutanata godišnje.
Da se ne razumemo pogrešno, drveće može da pomogne, ali samo donekle. Bitno je da se izvori zagađenja dovedu pod kontrolu. S obzirom da vlasti već godinama odbijaju inicijativu da se o zagađenju vazduha raspravlja u smederevskoj Gradskoj skupštini, Smederevci i dalje, zvanično, ne znaju odakle im stiže vazduh takvog „kvaliteta“ kakav udišu, još manje dokle će to da traje.